Broj osoba obolelih od cijelakije je u stalnom porastu u celom svetu. Proizvodnja bezglutenske hrane je prema nedavno objavljenim podacima u SAD takođe u porastu – u periodu od 2013-2015. godine porasla je za čak 135%, a promet je iznosio 11,6 milijardi dolara. Međutim, ono što je još interesantnije, podaci govore da korisnici ove hrane nisu samo osobe koje pate od glutenske enteropatije, već i zdravi ljudi. Šta privlači ljude koji ne boluju od celijakije da koriste bezglutenske proizvode? Da li je potrebno uzimati hranu bez gluten i ima li od toga ikakve zdravstvene koristi? Na ova pitanja je odgovor potražila Dr Norel Rajli sa Kolumbija univerziteta u Njujorku. Svoja zapažanja je objavila u časopisu “The Journal of Pediatrics”.
Celijakija je autoimuna bolest. Osoba koja ima simptome ove bolesti ne može da konzumira namirnice koje sadrže gluten, protein koji se nalazi u pšenici, raži i ječmu. Ako ga konzumiraju, mogu imati ozbiljne zdravstvene posledice - aktiviraciju imunog odgovora i potencijalno oštećenje tankog creva i drugih delova sistema organa za varenje. Razdražljivost i depresija su takođe česti simptomi ovog oboljenja. Celijakija je nasledna bolest, i jedni način lečenja je da se izbegava unos glutena. U “sigurnu” hranu spadaju meso, riba, voće, povrće, pirinač, krompir, sočivo, prirodne semenke i orašasti proizvodi. Osim toga, široko su dostupni i bezglutenski hleb, kolači, keksi kao i gotova jela.
Tokom 2015. godine, 0,5% stanovnika SAD je bilo na strogoj bezglutenskoj dijeti, 25% je povremeno koristilo u ishrani bezglutenske proizvode, a čak 15-21% stanovnika je smatralo da pri izboru prehrambenih proizvoda bezglutenskim proizvodima treba dati prednost. Nasuprot ovom istraživanju, 2013. godine je 31% Amerikanaca smatralo da je bezglutenska dijeta trenutna moda, a to mišljenje je 2015. godine imalo čak 47% stanovnika. Međutim, Dr Rajli primećuje da roditelji sve češće svojoj deci daju bezglutensku dijetu, bilo zbog brige o njihovom zdravlju, bilo zbog uverenja da će takva dijeta sprečiti nastanak celakije, a da se pre toga ni ne posavetuju sa nutricionistom i pedijatrom, ili testiraju decu na tu bolest. Dr Rajli upozorava na postojanje većeg broja zabluda u vezi sa izbegavanjem konzumiranja hrane bogate glutenom, a jedna od najčešćih je da je bezglutenska dijeta zdrav izbor koji nema nikakvih štetnih posledica za zdravlje. Međutim, Dr Rajli ističe da nema dokazanih benefita od izbegavanja glutena, osim u slučaju da osoba ima celijakiju ili alergiju na pšenicu. Ona čak ističe da izbegavanje glutena često znači i povećan unos mast i kalorija, budući da gotovi bezglutenski proizvodi često sadrže više masnoća i šećera od istih vrsta proizvoda koji sadrže gluten, što može voditi ka gojenju i razvoju predijabetesnog stanja, naročito u dečjem uzrastu. Izbegavanje glutena u ishrani takođe može dovesti do manjka B vitamina, folne kiseline i gvožđa, jer ih bezglutenski proizvodi uglavnom ne sadrže.
U istraživanju Dr Rajli se navodi id a bezglutenska dijeta može značajno opteretiti porodični budžet, jer su bezglutenski proizvodi najčešće neuporedivo skuplji od standardnih namirnica. Neprijatnost i socijalna izolacija su takođe primećeni kod dece koja koriste bezglutensku dijetu, pa je sa te tačke gledišta ova dijeta uzrok nižeg kvaliteta socijalnog života i psiholoških problema usled moguće izolovanosti u društvu i školi, na osnovu čega se opravdano može zaključiti da primena bezglutenske dijete kod zdrave dece bez celijakije i prinuđenosti na takav način ishrane, potencijalno ima mnogo više loših nego dobrih strana. Zbog svega navedenog, Dr Norel Rajli smatra da bi “roditelji morali biti upoznati sa mogućim finansijskim, socijalnim i nutritivnim posledicama u slučaju nepotrebnog uvođenja bezglutenske dijete svojoj deci”.
Preveo: Dejan B. Živanović, B.Sc. spec.
Izvor: http://www.medicalnewstoday.com
Pratite nas